ZAŠTO VIČEMO JEDNI NA DRUGE

Jednom je učitelj pitao svoje učenike:

“Zašto ljudi viču kad su ljuti?”

Učenici su razmišljali neko vrijeme:

“Zato što izgubimo strpljenje – zato vičemo” – reče jedan.

“Ali, zašto bi vikao ako je osoba pored tebe?” – pita učitelj – “zar nije moguće govoriti tiho i lagano?”

Učenici su davali još neke odgovore, ali nijedan nije zadovoljio učitelja.

Napokon je objasnio:

“Kada su dvije osobe u svađi, ljutite, njihova se srca jako udalje. Zato moraju vikati jedno na drugoga, da njihov krik premosti udaljenost i da se mogu čuti. Što su ljući, glasnije moraju vikati, jer je udaljenost između njihovih srca sve veća…”

Potom je učitelj pitao:

“Što se dogodi kada se dvije osobe zaljube?

Ne viču jedan na drugoga, već govore tiho i nježno. 

Zašto?

Njihova srca su veoma blizu.

Udaljenost među njima je veoma mala.

A što se dogodi kada se još više zaljube?

Ne govore…

Samo šapuću i još više zbližavaju u svojoj ljubavi.

Konačno, ne trebaju više ni šapat. 

Samo se gledaju i to je sve.

Takve su dvije osobe koje se vole.”

Onda je rekao:

“Kada se svađate, nemojte dozvoliti da se vaša srca udalje, ne izgovarajte riječi koje bi vas mogle još više udaljiti, jer će doći dan kada će udaljenost biti tako velika, da više nikad neće biti puta nazad, ili ćete se tako udaljiti da se više nećete moći naći, zbog ogromnog prostranstva između vaših srca…”

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.